Kartice na sajtu u Srbiji: procesori, trenutak fiskalizacije i račun

Kartično plaćanje na sajtu u Srbiji ide preko domaćeg platnog procesora ili banke, a strani servisi poput Stripe-a nisu dostupni srpskim firmama za prijem uplata. Fiskalni račun nosi način plaćanja „Platna kartica” i izdaje se u trenutku naplate ili isporuke, šta pre nastupi. Chargeback se fiskalno rešava refundacijom originalnog računa, a IPS QR kod je alternativa bez procesora.

Koji platni procesori rade sa srpskim firmama?

Kartično plaćanje online u Srbiji ide preko domaćih platnih procesora i banaka. Na tržištu su, između ostalih, PaySpot, ChipCard, AllSecure, NestPay preko Banca Intese, Raiffeisen e-commerce i UniCredit, a pored kartica postoje i NBS IPS QR i varijanta „Plati i pokaži” za instant plaćanja. Svaki od njih ima svoj postupak ugovaranja, tehničku dokumentaciju i način na koji tvom sajtu javlja da je naplata prošla.

Ono što je važno da znaš pre nego što biraš: Stripe i slični strani servisi nisu dostupni srpskim firmama za prijem uplata, a PayPal se u Srbiji koristi ograničeno, jer prijem uplata preko poslovnog naloga nije opšte dostupan. Ako ti neko nudi „brzo rešenje” preko stranog naloga, proveri ko je stvarni primalac novca, jer ćeš imati problem i sa knjigovođom i sa fiskalizacijom kad novac stiže na račun koji nije tvoj.

Provizije, mesečne naknade i rokove isplate namerno ne navodimo kao činjenice: oni zavise od banke, prometa i ugovora i menjaju se. Zatraži ponudu od dva ili tri procesora, uporedi ih po istim stavkama i proveri aktuelne uslove kod svoje banke. Za prodavca koji tek počinje, nekoliko desetina porudžbina mesečno, često je najbrži put pitati sopstvenu poslovnu banku da li ima e-commerce uslugu, jer tekući račun već postoji.

Kod izbora obrati pažnju na tri tehničke stvari koje kasnije određuju kako radi fiskalizacija: da li procesor podržava odvojenu autorizaciju i naplatu (o tome u sledećem odeljku), da li tvom serveru šalje potvrdu naplate (callback ili webhook) i kako se radi povraćaj na karticu preko njegovog API-ja. Bez ta tri odgovora ne možeš da napraviš pouzdan tok od kartice do računa.

Autorizacija, naplata, isporuka: kada se izdaje fiskalni račun?

Kod kartice postoje tri trenutka koja se lako pomešaju, a fiskalizacija zavisi od toga koji je koji.

1. Autorizacija. Banka kupca rezerviše iznos na kartici i procesor javi da je kartica ispravna i da sredstava ima. Novac još nije prešao na tvoj račun. Ovo nije naplata.
2. Naplata (capture). Procesor stvarno skida iznos sa kartice kupca. Kod većine web shopova naplata se radi odmah posle autorizacije, u istoj sekundi, pa ih kupac i prodavac doživljavaju kao jedan korak. Neki procesori dozvoljavaju da naplatu odložiš, na primer do slanja robe.
3. Isporuka. Roba je poslata ili predata, usluga izvršena, digitalni sadržaj otvoren.

Zakon o fiskalizaciji traži račun u trenutku prometa, a to je isporuka ili naplata, šta god nastupi pre. Autorizacija se ne računa, jer novac nije primljen. Iz toga slede tri modela:

• Naplata odmah, isporuka za dan ili dva. Najčešći slučaj. Naplata je nastupila pre isporuke, pa se fiskalni račun izdaje kad procesor potvrdi naplatu. U Tezga eKasi to je status porudžbine „Plaćeno” kao okidač fiskalizacije.
• Autorizacija odmah, naplata pri slanju. Ako ti procesor to dozvoljava, naplata i isporuka se poklapaju, pa je račun najčistiji: okidač je status „Poslato”. Ovo je zgodno i za porudžbine koje često otkazuješ zbog nedostatka na lageru, jer se otkaz svodi na poništavanje autorizacije, bez računa i bez refundacije.
• Naplata odmah, isporuka za nedelje. Pretprodaja, roba po meri, kurs koji počinje sledećeg meseca. Novac je primljen znatno pre prometa, pa je po Pravilniku o vrstama fiskalnih računa reč o avansu: avansni račun pri naplati, konačni račun sa pozivom na avansni pri isporuci. Granicu između „za dva dana” i „za mesec dana” povuci sa knjigovođom i primenjuj je dosledno.

Avansni račun se izdaje kada se novac primi pre prometa, a pri isporuci se izdaje konačni račun sa pozivom na avansni. (Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja)

Za usluge sa terminom pravila su ista, a primeri za konsultacije, časove i pakete stoje u tekstu Online prodaja usluga. Za fizičku robu i pouzeće, gde novac stiže preko kurira, pročitaj Fiskalna kasa i pouzeće: kada se izdaje račun.

Šta piše na fiskalnom računu za svaki način plaćanja?

Način plaćanja na fiskalnom računu se šalje Poreskoj upravi i mora da odgovara stvarnom toku novca. Pravilnik poznaje sedam oznaka: gotovina, platna kartica, ček, prenos na račun, vaučer, instant plaćanje i drugo bezgotovinsko plaćanje. Tezga eKasa ih usklađuje sa Poreskom prema tome kako je kupac platio u shopu, a tabela pokazuje ko ide gde.

Kako je kupac platio	Oznaka na fiskalnom računu	Kada se izdaje račun	Kako ide povraćaj
Kartica preko domaćeg procesora na sajtu	Platna kartica	Kad procesor potvrdi naplatu (ili pri slanju, ako naplaćuješ tada)	Refundacija, novac nazad na karticu preko procesora
IPS QR kod sa predračuna, mobilno bankarstvo	Prenos na račun	Kad uplata legne na izvod i upari se po pozivu na broj	Refundacija, uplata na račun kupca
Virman, opšta uplatnica	Prenos na račun	Kad uplata legne na izvod	Refundacija, uplata na račun kupca
Pouzeće kuriru, novac stiže na tvoj račun	Prenos na račun	Pri isporuci, po pravilu koje odabereš sa knjigovođom	Refundacija, uplata na račun kupca
PayPal i slični strani servisi, gde su dostupni	Drugo bezgotovinsko	Kad servis potvrdi naplatu	Refundacija, povraćaj kroz servis
Poklon vaučer koji si sam prodao	Vaučer	Kad se vaučer iskoristi	Po uslovima vaučera
Gotovina pri preuzimanju u radnji	Gotovina	Na licu mesta, uz L-PFR u objektu	Refundacija u gotovini
Ček	Ček	Pri prijemu čeka	Refundacija

Dve napomene uz tabelu. Pouzeće nije gotovina, iako kupac kuriru daje novčanice: kurirska služba ti isplaćuje novac na tekući račun, pa je za tebe to prenos na račun. I drugo, instant plaćanje je zasebna oznaka u pravilniku; uplata preko IPS QR koda tehnički jeste instant plaćanje, ali na tvom izvodu izgleda kao svaka druga bezgotovinska uplata. Sa knjigovođom odluči da li takve uplate vodiš kao prenos na račun ili kao instant plaćanje i onda to ne menjaj. Rečnik pojmova ima kratke definicije pod Načini plaćanja.

Kako izgleda tok od kartice do fiskalnog računa?

Ceo tok ima pet učesnika: kupca, tvoj sajt, procesor, kasu i Poresku upravu. Tvoj sajt ne priča sa Poreskom, kasa to radi preko V-PFR-a. Procesor ne priča sa kasom, tvoj sajt (ili Tezga, ako je shop na WooCommerce ili Shopify platformi) je most.

Procesor potvrđuje naplatu tvom serveru, server šalje porudžbinu u kasu, a kasa izdaje račun, šalje ga mejlom i upisuje broj računa nazad u porudžbinu.

Za WooCommerce i Shopify web shop ovaj most ne programiraš: Tezga eKasa preuzima porudžbine webhookom i povlačenjem na 30 minuta, fiskalizuje kad porudžbina dostigne izabrani status, šalje račun mejlom i upisuje broj računa nazad u porudžbinu, sve bez plugina na strani shopa. Detalji na stranama WooCommerce fiskalizacija i Shopify fiskalizacija.

Za sopstveni sajt, callback procesora stiže na tvoj server, server proveri potpis procesora i tek onda pošalje porudžbinu u kasu. Primer minimalnog zahteva:

POST https://pos.narbiz.com/api/integrations/order?provider=custom
X-Tezga-Api-Key: tzg_...

{
  "externalId": "web-7781",
  "tipDokumenta": "racun",
  "tok": "fiskalni",
  "nacinPlacanja": "kartica",
  "posaljiMejl": true,
  "kupac": { "naziv": "Jelena M.", "email": "jelena@primer.rs" },
  "stavke": [
    { "naziv": "Patike model X, br. 39", "sifra": "P-X-39", "kolicina": 1, "cenaSaPdv": 8990, "poreskaStopa": "Ђ" },
    { "naziv": "Dostava", "sifra": "DOST", "kolicina": 1, "cenaSaPdv": 390, "poreskaStopa": "Ђ" }
  ]
}

Tri pravila koja ovaj tok čine pouzdanim: externalId je broj porudžbine, pa se ista porudžbina fiskalizuje tačno jednom, čak i kad procesor pošalje callback dvaput; ključ tzg_... živi samo na serveru; i trošak dostave je zasebna stavka na računu, jer ga je kupac platio. Poreske oznake uzmi sa GET /api/integrations/tax-labels, a punu specifikaciju daje API za fiskalizaciju. Primere za Next.js, Laravel i WordPress bez WooCommerce imaš u tekstu Fiskalizacija za custom sajt, a referentnu arhitekturu za headless shop opisuje Headless web shop na Next.js sa fiskalizacijom.

Šta je chargeback i kako se dokumentuje?

Chargeback je postupak u kome kupac ospori naplatu kod svoje banke: tvrdi da nije kupio, da robu nije dobio ili da je naplata pogrešna. Banka kupca pokrene spor, procesor ti javi i traži dokaze u roku koji određuje procesor, a na kraju spor bude odbijen (novac ostaje kod tebe) ili prihvaćen (procesor ti skine iznos i vrati ga kupcu). Rokove, naknade za spor i pravila dokazivanja proveri u ugovoru sa procesorom, jer se razlikuju.

Chargeback je spor kod banke; fiskalna posledica postoji samo ako je spor prihvaćen i novac vraćen, i tada je to refundacija.

Fiskalno gledano, chargeback nije posebna vrsta dokumenta. Dok spor traje, ne radiš ništa, jer promet i račun su važeći. Ako je spor odbijen, opet ne radiš ništa. Ako je spor prihvaćen i procesor ti skine novac, promet je vraćen i izdaješ refundaciju originalnog fiskalnog računa, sa vezom na original, sa istim načinom plaćanja. Ako je kupac osporio samo deo (jedan od tri artikla), radiš delimičnu refundaciju po stavkama.

Najčešća greška je dupla refundacija: prodavac sam vrati novac kupcu čim stigne prigovor, a onda banka prihvati spor i skine iznos još jednom. Zato pravilo: ili vraćaš sam (i tada procesoru dostavljaš dokaz o povraćaju), ili puštaš spor do kraja, nikad oba. U Tezga eKasi refundaciju radiš kroz POST /api/integrations/refund ili klikom u kasi, original nalaziš po documentId ili externalId, a kad je PFR nedostupan stiže 202 i ponovljeni zahtev ne pravi dupli dokument. Razliku između storna i refundacije objašnjava Storno ili refundacija: šta je razlika, a četiri tipična slučaja vraćenog paketa Vraćen paket: refundacija u web shopu za 4 slučaja.

Dokazi koje procesor obično traži su upravo ono što kasa i shop već imaju: fiskalni račun sa PFR brojem, otpremnica ili potvrda kurira o isporuci, prepiska sa kupcem i podaci o 3-D Secure autentifikaciji. Zato je vredno da broj fiskalnog računa bude upisan u porudžbinu, što Tezga radi sama.

IPS QR kao alternativa bez platnog procesora

Za mnoge male prodavce ugovor sa procesorom nije neophodan. NBS IPS QR kod je standard Narodne banke Srbije za instant plaćanja: kupac skenira kod iz aplikacije svoje banke, iznos i poziv na broj su već upisani, i novac stiže na tvoj tekući račun. Nema plugina, nema ugovora sa procesorom, nema kartičnih sporova. Specifikacija je javna na ips.nbs.rs, a opšte informacije o instant plaćanjima daje nbs.rs.

Tok u Tezga eKasi izgleda ovako: porudžbina stigne, kasa izdaje predračun sa IPS QR kodom i jedinstvenim pozivom na broj i šalje ga kupcu mejlom. Predračun nije fiskalni račun, nosi napomenu „ОВО НИЈЕ ФИСКАЛНИ РАЧУН” i služi samo za plaćanje. Kupac plati, uplata se pojavi na tvom bankovnom izvodu, izvod stigne u kasu (mejlom ili kao PDF izvoda), kasa upari uplatu po pozivu na broj ili jedinstvenom iznosu i sama izda konačan dokument: fiskalni račun, e-fakturu na SEF ili oba. Bez poziva na broj API odbija predračun, jer bez njega nema pouzdanog uparivanja. Kako se to podešava piše na strani Novac, banka i naplata, a lično iskustvo sa celim lancem opisuje Web fiskalna kasa, naplata IPS QR kodom i izvod.

Poređenje za odluku:

• Brzina. Kartica: naplata u sekundi, kupac odmah zna da je kupio. IPS QR: kupac plati odmah, ali račun nastaje kad uplata stigne na izvod, što zavisi od banke i od toga kako često izvod stiže u kasu.
• Trošak. Kartica: ugovor sa procesorom i naknade po ugovoru. IPS QR: bez procesora, samo bankarski troškovi po tvom cenovniku.
• Otkazi i sporovi. Kartica: chargeback postupak. IPS QR: kupac ne može da „ospori” uplatu kod banke, povraćaj ide uplatom na njegov račun i refundacijom.
• Ko plaća. Kartica radi i za kupce iz inostranstva. IPS QR traži račun u srpskoj banci sa mobilnim bankarstvom.

Veliki broj prodavaca kombinuje oba: kartica za kupce koji hoće da završe odmah, IPS QR za one koji ne vole da unose karticu. Predračun sa IPS QR kodom možeš da napraviš i ručno u besplatnom alatu Generator predračuna, a pojam poziva na broj objašnjava rečnik pod Poziv na broj.

Koje greške prave prodavci sa karticama na sajtu?

• Račun na autorizaciju. Kasa se okine kad procesor javi da je kartica prošla proveru, a naplata se desi kasnije ili nikad. Rešenje: okidač je potvrda naplate, ne autorizacije.
• Račun bez potvrde procesora. Sajt izda račun kad kupac klikne „Plati”, pre nego što procesor išta potvrdi. Rešenje: račun tek na callback sa servera procesora, uz proveru potpisa.
• Dupli račun na dupli callback. Procesor ponovi callback, sajt ponovi zahtev, dva računa. Rešenje: externalId po porudžbini, Tezga isti ključ fiskalizuje jednom.
• Pogrešna oznaka plaćanja. Kartica knjižena kao gotovina ili prenos. Rešenje: mapiranje načina plaćanja u toku, ne ručno na kasi.
• Dostava bez stavke. Kupac platio 390 RSD dostave, a na računu je nema, pa se iznos računa ne slaže sa naplatom. Rešenje: dostava kao stavka.
• Dupla refundacija kod chargebacka. Opisano gore. Rešenje: jedan kanal povraćaja.
• Ključ API-ja u pregledaču. Rešenje: ključ samo na serveru, rotacija na 90 dana, vezivanje za IP ako je server na stalnoj adresi, HMAC potpis zahteva.
• Test kartice na produkciji. Rešenje: sandbox Poreske uprave ili račun tipa obuka, koji nosi napomenu da nije fiskalni.

Širi pregled pravila za fiskalizaciju web shopa daje Fiskalizacija online prodaje i web shopa u 2026, a listu funkcija koje kasa treba da ima za online prodaju strana Fiskalna kasa za web shop.

Izvori: Zakon o fiskalizaciji (Sl. glasnik RS 153/2020, 96/2021, 138/2022); Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja; Tehničko uputstvo za ESIR i tumačenja za daljinsku prodaju, Poreska uprava (purs.gov.rs); specifikacija NBS IPS QR koda, Narodna banka Srbije; Zakon o zaštiti potrošača (Sl. glasnik RS 35/2026), tekst na paragraf.rs; uputstvo za integratore i OpenAPI opis Tezga eKase; dokumentacija platnih procesora koje koristiš.